Немањић
Српска средњовековна династија
- Носилац
- Династија Немањић
- Титуле
- Велики жупани, Краљеви, Цареви
- Период
- 1166–1371.
- Задужбине
- Студеница, Хиландар, Жича, Грачаница
- Крсна слава
- Свети Архиђакон Стефан
Блазон
У црвеном пољу сребрни (бели) двоглави орао у полету, златно оружан (кљун и канџе) и златног језика. Орао је приказан у пуном симетричном раскораку.
Током 13. века (време Стефана Првовенчаног) бележи се црвени орао на сребрном пољу. Коначна инверзија у сребрног орла на црвеном пољу устаљује се у време Цара Душана.
Штит је често надвишен затвореном краљевском/царском круном са љиљанима.
Златна тканина на којој је представљен црвени двоглави орао (према портоланима) или бели орао на црвеној подлози (према реконструкцијама).
Симболика и значење
Грб Немањића, сребрни двоглави орао на црвеној позадини, представља темељ српске државне хералдике. Овај мотив су српски владари преузели од Византије, симболизујући тиме духовну и световну власт, као и претензије на царско достојанство.
Према предању, Ана, жена Стефана Немање и кћи византијског цара Романа IV, „донела је у мираз у Србију белог орла као симбол царски”.
Кроз историју, боје су варирале. Док је у време Стефана Првовенчаног преовладавао црвени орао на сребру, у време највеће моћи под Стефаном Душаном (1331–1355) долази до инверзије боја. Тада се устаљује сребрни орао на црвеном пољу, као јасан контраст византијском црном орлу на златном пољу.