Територијална хералдика

Град Београд

Град Београд, Београдски регион

Носилац: Град Београд
Усвојен: 1931. (обновљен 1991.)
Аутори: Ђорђе Андрејевић Кун (1931); Драгомир Ацовић (велики грб и његов еталон); обнову 1991. припремила радна група: Драгомир Ацовић, Мира Кун, Бранко Миљуш и Томислав Лакушић
Одлука: Статут Града Београда (1991); стандарди грба објављени у „Службеном листу града Београда”, бр. 14/96, а заставе у бр. 8/97
Регион: Београдски регион
Епархија: Архиепископија београдско-карловачка
Званични сајт: beograd.rs

Град Београд користи грб у три нивоа — мали, средњи и велики — и квадратни стег. Грб је 1931. године осмислио сликар Ђорђе Андрејевић Кун, а после Другог светског рата пао је у заборав; Скупштина града га је обновила 1991. као део Статута, уз три мање исправке. Стандарде грба и заставе израдило је Српско хералдичко друштво „Бели орао”, при чему су велики грб и његов еталон дело Драгомира Ацовића, а стег је у употреби од 1995. Средњи грб чини штит под златном бедемском круном са дијадемом, а на великом штит носи на грудима бели двоглави орао, испод кога висе четири одликовања додељена граду: Легија части (21. децембар 1920), чехословачки Ратни крст (8. октобар 1925), Орден Карађорђеве звезде с мачевима (18. мај 1939) и Орден народног хероја (20. октобар 1974). Право да користи велики свечани грб има градоначелник, који њиме представља град у званичној комуникацији.

Блазон

Штит

Штит који се у дну завршава благим шиљком. У плавом пољу сребрни зидани бедем са отвореном капијом, високом кулом у средини и по једном мањом кулом на крајевима; доњи део штита је црвен, са сребрним таласастим рекама на боковима, а преко њих плови златна римска трирема са сребрним једрима.

Круна

Златна бедемска круна са дијадемом украшеном драгим камењем; на великом грбу круна има пет видљивих зубаца.

Чувари

Сребрни двоглави орао раширених крила, крунисан бедемском круном, који на грудима носи штит, у десној канџи држи мач, а у левој маслинову грану.

Постамент

Испод орла две златне храстове гране са жировима, о којима висе четири одликовања, а између њих мали штит са старим грбом Београда.

Стег

Квадратна застава, у размери 1:1, која понавља садржај штита: на плавом бели бедем са кулама и отвореном капијом, испод њега црвено тло између белих таласастих река и жута трирема са белим једрима.

Симболика и значење

Начела за грб утврдио је одбор 1931. године. Река представља првобитну снагу Београда, а римска трирема његову старину. Бедем означава трговачки град, кула сам град, а отворена капија слободно тржиште. Црвено тло између река и испод бедема симбол је крви и вековног страдања Београда, бела боја бедема и куле подсећа на име „Бели град”, а плаво небо изражава наду и веру у бољу будућност; реке су беле у складу са хералдичким правилима. Боје грба су истовремено и државне боје. На бедемској круни великог грба пет зубаца означава велики град у региону, а дијадема престоницу.

Ранија знамења

1555.Историјски грб
Најстарији сачувани приказ грба Београда, из времена угарске власти, налази се у Фугеровом зборнику грбова „Огледало части” из 1555. Рани грбови града познати су само из штампаних дела и литературе, а стручњаци их сматрају сумњивим или погрешним тумачењем римског новца из I века.
1725.Историјски грб
У време аустријске власти Дворско ратно веће је, на предлог принца Александра Виртембершког, усвојило нови печат и грб Београда.
1914.Предлог грба
Нацрт закона о општинама из 1914. предвиђао је нови грб са националним симболима, али нема доказа да је закон, због ратних догађаја, икада усвојен.
1931.Грб и застава
На иницијативу председника општине Милана Нешића образован је шири одбор у коме су били уметници, хералдичари, универзитетски професори, генерали и државни саветници. Ужи одбор је 19. маја 1931. утврдио начела за нови грб, међу којима и то да штит у дну има благи шиљак. На конкурсу је убедљиво победила скица под шифром „Црвена тројка” Ђорђа Андрејевића Куна, која је, уз мање измене које је предложио жири, званично усвојена и објављена у боји у „Београдским општинским новинама”, бр. 1/32. Застава са новим грбом истакнута је на прослави Спасовдана, дана Београда, а последњи пут пре 1995. вијорила се 1932, на спасовданској литији.
1939.Историјски приказ
Албум сличица „Грбови Југославије”, који је 1939. у Загребу издало предузеће „Кава Хаг д.д.” (Kaffee HAG), доноси два грба Београда. Сличица бр. 37, означена као „стари грб”, приказује црвени штит са сребрним бедемом и кулом између два златна двострука крста, а испод њих сребрне и црвене пруге; исти штит налази се у подножју данашњег великог грба. Сличица бр. 38 приказује „нови грб”, близак садашњем, али без облика штита са шиљком у дну који је одбор прописао 1931.
до 1991.Ранији амблем
После Другог светског рата град је напустио грб и користио само знак без хералдичког описа: стилизовани црно-бели приказ бедема са три куле и брода на таласима испод њега.

Историјска знамења

Картице са грбовима градова које је између два светска рата издавала фирма Kaffee HAG — драгоцено сведочанство о томе како су градски грбови изгледали у Краљевини.