Велики грб — Општина Рума
Велики грб
Територијална хералдика

Општина Рума

Сремски округ, регион Војводине

Хералдички исправноПрикажи на мапи
Носилац
Општина Рума
Аутор
Драгомир Ацовић
Округ
Сремски округ
Регион
Регион Војводине
Епархија
Епархија сремска
Званични сајт
ruma.rs

Општина Рума користи грб у три нивоа — велики, средњи и мали — и стег. Савремени грб, рад хералдичара Драгомира Ацовића, у основи понавља грб који је Рума добила 1749. године, али у осавремењеном цртежу, са другачијим бојама поља, новим чуварима и украсима око штита. У штиту барокног облика две подигнуте руке окружују златни двоструки крст над стубом са круном, уз почетна слова латинског гесла, две златне звезде и таласасте греде; средњи грб уоквирује златно лишће, а велики придржавају два морска јелена. Стег је поједностављени грб: плава квадратна застава са две жуте звезде и белим и зеленим таласастим пругама.

Блазон

Штит

У плавом пољу златни двоструки крст изнад сребрног стуба — олтара на степенастом постољу, на чијем је врху златна круна; ка крсту се са бочних страна пружају две подигнуте руке у црвеним рукавима. Уз стуб су сребрна слова I, S, O и H, E, R, испод њих по једна златна шестокрака звезда, а у дну сребрно поље са три зелене таласасте греде.

Круна

Златна зидана бедемска круна са три зупца.

Чувари

Два морска јелена — тамносмеђи јелени са златним роговима и златним рибљим реповима; десни држи копље са заставом Србије, а леви копље са општинским стегом. Штит је уоквирен златним барокним оквиром.

Постамент

Зелени травнати хумак.

Стег

Квадратна плава застава, у чијој је доњој половини шест белих и зелених таласастих пруга, а у горњој две жуте шестокраке звезде.

Симболика и значење

Према тумачењу историјског грба, три таласасте греде представљају три потока који теку око Руме, а звезде војне заслуге њених грађана у ратовима против Турака. Слова у штиту почетна су слова латинског гесла „IN HOC SIGNO EVADET OPPIDUM RUMA” — „Под овим знаком варош Рума се развила”.

Ранија знамења

  1. 1749Историјски грб

    Рума је грб добила 1749. године, као део Краљевине Славоније. Штит је тада био црвен, крст сребрн, а звезде такође сребрне; две руке нису биле део штита, већ су изнад њега придржавале круницу, а на олтару уместо круне стајао је зелени венац.

Насеља 17

  • Буђановци
  • Витојевци
  • Вогањ
  • Грабовци
  • Добринци
  • Доњи Петровци
  • Жарковац
  • Кленак
  • Краљевци
  • Мали Радинци
  • Никинци
  • Павловци
  • Платичево
  • Путинци
  • Рума
  • Стејановци
  • Хртковци

Извори