Средњи грб — Град Сомбор
Средњи грб
Територијална хералдика

Град Сомбор

Западнобачки округ, регион Војводине

Носилац
Град Сомбор
Усвојен
17. фебруар 2002. (грб, застава и Дан града)
Одлука
Одлука Скупштине општине Сомбор од 17. фебруара 2002; грб и застава прописани су и Статутом Града Сомбора од 30. августа 2008. (члан 10)
Округ
Западнобачки округ
Регион
Регион Војводине
Епархија
Епархија бачка
Званични сајт
sombor.rs

Град Сомбор користи историјски грб у више облика, као мали грб (штит), средњи грб са шлемом, круном и лавом у челенци и печатну варијанту са кружним натписом, као и заставу у водоравном и усправном облику. Грб, застава и Дан града усвојени су у Скупштини општине 17. фебруара 2002., а Статут Града из 2008. за званични симбол утврђује историјски грб онакав какав је описан у Привилегијалној повељи о слободном и краљевском граду Сомбору. Година 1749. у натпису печата подсећа на време када је Сомбор добио статус слободног и краљевског града. Застава је бела, са грбом у облику печата у средини.

Блазон

Штит

У црвеном пољу, на зеленом тлу, сребрна тврђава са отвореном капијом затвараном гвозденом решетком и вишом средишњом зупчастом кулом, са по једном нижом кулом са сваке стране; зидови имају пушкарнице, а при врху зупчасти венац. Из горњег прозора са десне стране пружа се рука у црвеном рукаву са сабљом уперена ка златној осмокракој звезди у горњем углу, а из прозора са леве стране истакнута је плава застава са ластавичјим репом, на којој је златна бројка „3” између две спојене ловорове гранчице. Пред капијом стоје два стражара: десни у плавом сукненом оделу, са црном пандурском шубаром, у црним чизмама и са старинском тешком пушком, а леви у плавој блузи, црвеним чакширама и златним чизмама, са црвеном мађарском капом и исуканом сабљом подигнутом укосо.

Круна

На средњем грбу над штитом је турнирски шлем са визиром и златном круном, иза које се уздиже лав природне боје, исплаженог језика и подигнутог репа, који у шапама држи исукану сабљу и плаву заставу са ластавичјим репом. Плашт од храстовог лишћа на цртежу је црвен и златан, док га статут описује у сребрној и црвеној боји.

Трака

На печатној варијанти средњи грб стоји у кружном оквиру са натписом „SIGILLUM REGIAE LIBERAEQUE CIVITATIS ZOMBORIENSIS 1749”.

Застава

Бела застава размере 2:3, са грбом у облику печата у средини, уоквиреним кружним натписом „SIGILLUM REGIAE LIBERAEQUE CIVITATIS ZOMBORIENSIS 1749” исписаним златним словима; пречник оквира износи 45% дужине заставе. Грб је положен у правцу дуже стране заставе, а на усправној застави може стајати усправно.

Знамења у употреби

Ранија знамења

  1. 1941–1944 (?)Ранија застава (непотврђена)

    У Селовој (Széll) књизи о именима, грбовима и заставама угарских градова за Сомбор је забележена застава са шест водоравних црвених и белих пруга. Није јасно да ли је реч о предлогу или о званично прописаној и коришћеној застави; ако је коришћена, највероватније је то било од 1941. до 1944. године.

  2. 1960-е (?)Поједностављени грб

    У Ћирићевој „Хералдици” из 1988. приказан је грб Сомбора из тог времена, коришћен отприлике од 1960-их: задржан је само штит, без заставе, руке са сабљом и стражара, а осмокрака звезда замењена је петокраком.

Насеља 16

  • Алекса Шантић
  • Бачки Брег
  • Бачки Моноштор
  • Бездан
  • Гаково
  • Дорослово
  • Кљајићево
  • Колут
  • Растина
  • Риђица
  • Светозар Милетић
  • Сомбор
  • Станишић
  • Стапар
  • Телечка
  • Чонопља

Извори