Град Врање
Пчињски округ, регион Јужне и Источне Србије
- Носилац
- Град Врање
- Седиште
- Врање
- Усвојен
- 27. новембар 2013.
- Први помен
- 1093. година
- Аутори
- Н. Т. Штиплија, Н. Салатић, Д. Станојковић
- Округ
- Пчињски округ
- Регион
- Регион Јужне и Источне Србије
- Епархија
- Епархија врањска
- Званични сајт
- vranje.rs
Блазон
Плави штит на коме се у заглављу (chief) налази сребрна, благо изломљена греда. Плава боја (море/мораво) алудира на Јужну Мораву и Поморавље, док сребрна греда хералдички представља Бели мост.
Изнад штита је сребрна бедемска круна са четири видљива мерлона. На централном делу круне је црвена „коласта аздија“ (двоглави орао у кругу). Штит је окружен полувенцем од чокота винове лозе и златних листова дувана.
Леви (хералдички десни) чувар је краљ Стефан Првовенчани (лик са фреске из Милешеве). Десни (хералдички леви) чувар је српски војник из ослободилачких ратова 1876-1878. (чика Мита).
Брежуљкасти постамент у окер боји (симбол брда Пржар), до половине обрастао четинарима. У центру се налази златна труба као симбол врањске музике.
Квадратни, жуте (златне) основе са црвеним Таковским крстом. У горњем левом плавом кантону налази се златно оцило окренуто ка јарболу.
Симболика и значење
Град Врање од 2013. године баштини хералдички исправан грб у три нивоа. Ово решење изабрано је на јавном конкурсу и рад је ауторског тима: Немања Тодоровић Штиплија, Никола Салатић и Далибор Станојковић.
Симболика грба дубоко је укорењена у идентитет краја. Плава боја штита симболизује праведност и узвишеност, али је и директна алузија на реку Јужну Мораву. Централни мотив, Бели мост, представљен је сребрном гредом, чиме је најпознатије обележје града добило своје место на штиту.
Економски и културни идентитет приказан је кроз венац (винова лоза и дуван) и златну трубу на постаменту, док историјску вертикалу чувају краљ Стефан Првовенчани и ослободилац Врања из 19. века.
